KUSTOSKA VOĐENJA KROZ STALNU POSTAVKU TABU: TELO I UM

U subotu i nedelju, 14. i 15. decembar od 13.00 i 17.00 časova biće održana kustoska vođenja kroz stalnu postavku Tabu: Telo i um. Posetioce će voditi Milica Milošević i msr Goran Vujkov, muzejski edukatori.

U modulu Tabu: Telo i um predstavljene su ljudske karakteristike poput nagosti, smrti, osećanja i identiteta koje neretko predstavljaju tabu u našem društvu. Istorijom novije srpske umetnosti predočeni su načini, potrebe i uverenja koje oblikuju ove fenomene i našu svakodnevicu.

Telo je oduvek bilo predmet umetničkog interesovanja. Predstave obnaženosti, u svojoj dugoj istoriji, služile su od akademskih vežbi za studiju ljudske figure do složenog simboličkog govora. Sve do modernističkih umetničkih odstupanja, vekovima se težilo da se tema akta odvoji od ovozemaljske seksualnosti, eksplicitnog nagoveštaja telesnosti, erotičnosti, ali i nesavršenosti.

Ko sam ja, ko su drugi, šta smo jedni drugima, kako se i zašto i po čemu razlikujemo? Pitanje sopstva staro je koliko i čovek. Različite kulture, navike i potrebe određivale su šta društvo od pojedinca očekuje. Kroz ustaljene obrasce ponašanja i življenja oblikovana su očekivanja, ali i stereotipi. Marginalizovane društvene grupe poput nacionalnih manjina, osoba sa invaliditetom, različitost uslovljena rodnim identitetom, starosnom dobi i klasom često su konstruisani razlozi za pritisak i nasilje dominantne društvene zajednice.

Tokom vekova alegorijske predstave tuge, bola, straha ili sreće pozivale su na razmišljanja o osećanjima. Od medicinskih definicija do romantičarskog bunta umetnost je vizualizovala čovekov složeni emotivni sistem. Istovremeno, treba imati na umu da su se različite epohe i kulture drugačije odnosile prema ljudskim emocijama. Da li dok gledamo umetničke radove razmišljamo ili osećamo?

Zašto je smrt, kao prirodna pojava, koja pobuđuje strah, teskobu, zabrinutost, večita tema umetnika? U umetnosti smrt i ružno su često predstavljani kao suprotnosti životu i lepoti. Ipak, hrišćanstvo u predstavama smrti nagoveštava optimističnu ideju spasenja.