Поводом Дана државности, у суботу и недељу 15. и 16. фебруара, од 13.00 и 17.00 часова улаз у Галерију Матице српске ће бити бесплатан, а публика ће имати прилику да се на кустоским вођењима упозна са модулом Хронологија српске уметности. 

Посетиоце ће водити кустоскиње мср Станислава Јовановић Миндић и Ивана Јањић.

Српска култура XVIII века нераскидиво је везана за религиозну уметност као симбол верског идентитета, док су на српску уметност у XIX веку утицале околности одређене животом српског народа у оквирима Хабзбуршке монархије и Османског царства. То је период обележен ослободилачком борбом, тежњом ка уједињењу српског народа и формирањем самосталне државе. Током XIX века новоформирано српско грађанство, европеизирано и финансијски оснажено, постало је носилац друштвених промена и наручилац уметничких дела. Уметници су усвајали нове идеје из европског сликарства током школовања на ликовним академијама у Бечу и Минхену. Током XX века српска уметност развијала се у снажном дијалогу између европске модерности и локалних особености. Уметност активно бележи слику друштва које се мења, често га оштро критикујући. Почетком XX века Беч, Минхен, Будимпешта и Праг смењује Париз као водећи центар и упориште нових генерација српских уметника које прихватају и промишљају идеје импресионизма, експресионизма, кубизма, различите авангардне тенденције, те концепт повратка реду и тежње ка апстрактном изразу.

Како је текао развој српске ликовне уметности и које су то уметничке појаве које је одређују? Крените на уметничко путовање кроз модул Хронологија српске уметности и упознајте се зографским иконама, графикама, сликама, цртежима и скулптурама из епоха барока, класицизма, романтизма, реализма и модернизма.