Изложба архитектуре – Миленија и Дарко Марушић

Изложба архитектуре – Миленија и Дарко Марушић, петак, 9. март 2018. у 13 часова, Музеј савремене уметности  (Дунавска 37), Нови Сад.

Партнери: Департман за архитектуру и урбанизам у Новом Саду, Друштво архитеката Новог Сада (ДаНС)                                              

Кустос: Владимир Митровић

МСУВ се већ више година у континуитету бави презентацијом архитектуре и архитектонског стваралаштва првенствено домаћих аутора. После изложби у Београду, Ваљеву и Зрењанину, МСУВ ће угостити ретроспективну изложбу архитеката Дарка (1940-2017) и Миленије Марушић. На изложби ће бити приказана њихова дела у хронолошком следу, од времена позне модерне из првих година седме деценије XX века и јужних делова блокова 61 и 62 на Новом Београду (са М. Миодраговићем), затим наступајућег постмодерног времена крајем седме деценије и насеља Церак Виногради (са Н. Боровницом), као и групације породичних кућа "Цвећара" (са Ж. Гашпаровићем), с почетка деведесетих, до првих деценија овог века и времена неомодерне, у коме су реализована два булеварска стамбено-пословна објекта у Новом Саду и Београду, затим објекат Банке у Новом Саду и вртић "Плава птица" у насељу Церак Виногради у Београду (2011). Архитекти Миленија и Дарко Марушић су својим стручним радом у последњих педесетак година на посебан начин обележили архитектонску сцену у Србији. За заједнички рад добили су највиша друштвена и професионалана признања и награде, од којих се истичу награде Града Београда – Октобарска (1981) и Априлска (2012), као и Велику награду Савеза архитеката Србије за целокупно стваралаштво (1993).

"Стваралаштво Дарка и Миленије Марушић треба разумети дубоко контекстуално у дужем периоду њиховог рада. То време је одређено временом различитих транзиција, како друштвених, тако и стручних промена – од периода Модерне, преко Постмодерне до тзв. Друге модерне (Трансмодерне). Кроз њихову архитектуру те промене нису супростављене, већ су схваћене као природна ревизија јединственог приступа у коме се очитава посебна пажња ка стварању архитектуре која је првенствено окренута кориснику архитектуре и његовим потребама. То се посебно огледа у стамбеној архитектури и пажљивом обликовању животног простора – од најширег урбанистичког концепта стамбеног насеља, до организације стана и решења фасадних детаља. Њихови пројекти су по правилу дубоко контекстуализовани у физичком, природном и културном окружењу. Објекте које су стварали третирали су не као издвојена дела, већ као елементе амбијентализације простора који су, кроз материјализацију и обликовну форму, повезани са елементима природног и изграђеног контекста. У културолошком погледу они истовремено јасно прате сензибилитет времена у коме настају. За брачни и стваралачки пар Марушић посебно треба истаћи наглашену посвећеност архитектури од најширег погледа у контексту њене друштвене улоге, учешћа на архитектонским конкурсима, манифестацијама и изложбама, до решавања најмањих детаља при реализацији објеката, као и праћењу сопственог стваралаштва у животу након изградње." (арх. Милан Максимовић, доцент на Архитектонском факултету у Београду).