У Српском народном позоришту у току је рад на мјузиклу Војвођанска рапсодија, великом пројекту СНП-а који обједињује учешће све три уметничке јединице - Драму, Оперу и Балет.
Своју премијеру имаће 2. децембра 2017. у Српском народном позоришту на сцени "Јован Ђорђевић".
Војвођанска рапсодија је оригинални домаћи мјузикл, у режији Владимира Лазића, који заједно са Жељком Мијановићем потписује и драматуршку адаптацију.
Настао је према мотивима чувеног дела „Село Сакуле, а у Банату“ Зорана Петровића, који описује војвођанске обичаје и на комичан начин испреда причу о односима међу половима, народима у старом војвођанском амбијенту, у једној ноћи. Овај комад, у поднаслову Вашарска панорама, дешава се, за разлику од оригинала, у једној ноћи – видовданској. У овој ноћи отвореног неба, плејада ликова гледа изнад себе са надом да ће њихове жеље бити остварене.
Користећи се већ препознатљивим мотивима „Сакула“, ова представа се осликава композиционо и хронолошки, испредајући причу о односима међу половима, народима, родољубљу.
Како је то истакао редитељ Владимир Лазић, пре четрдесетак година настао је драмски текст „Село Сакуле, а у Банату“, а потом и циклус текстова Зорана Петровића, еминентног сликара, књижевника, професора. То је био читав серијал омажа Војводини, Банату.
„Село Сакуле, а у Банату“ је у Српском народном позоришту једна од историјских, антологијских представа, као романтична пасторала о људима и њиховим ћудима, наравима, извођена с великим успехом (премијера 1969) у адаптацији и режији Димитрија Мите Ђурковића.
За Војвођанску рапсодију је коришћено још неколико драмских текстова у сарадњи са Жељком Мијановићем, који је и аутор сонгова.
На сцени је окупљено око шездесет учесника, што представља један од највећих пројеката Српског народног позоришта. Оно што је још важније, то је како преточити једну драмску партитуру у мјузикл - оригинална музика, сонгови, кореографија. Публика ће имати прилику да у Војвођанској рапсодији види део своје Војводине и део неке друге, коју неко покушава да предочи.
Композитор: Габор Ленђел, кореограф: Милица Церовић, сценограф: Саша Сенковић, костомограф: Марина Сремац.