Трибина „Кнез Михаило Обреновић – трагични заточеник српске државотворне мисли“

Трибина ће се одржати 21. новембра, у 18 часова у Клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада (Католичка порта бр.5, други спрат)

Аутор и предавач је мср Срђан Граовац.

Кнез Михаило је био наочит човек, помало необичног карактера проистеклог из надградње васпитања часне мајке – књегиње Љубице и недостатка пажње од стране оца-кнеза Милоша. О његовом изгледу записано је да је био “повисока раста, смеђ, сувоњав, крупних изразитих очију, пуне кратке браде, коју је делио по средини. Глас му је био крупан, а ход одмерен и еластичан.” Био је леп, привлачан, отмен, елегантан… Мајка га је као и осталу децу школовала, свесна времена у којем живи. Стечено знање није било систематично, али је било довољан основ да га доцније – на својим путовањима- надогради и постане изразито образован међу српским владарима. Од мајке је наследио основне карактеристике своје личности: скромност, озбиљност, стрпљивост и постојаност. Био је дубоко везан за мајку коју је сахранио у манастиру Крушедол (1943) за време свог првог изгнанства са власти. Умрла му је на рукама уз завештање да часно служи свом народу. Тада је имао 20 година. Након њене смрти променио се његов карактер. Некад живахан и ведар, постао је неизлечиви меланхолик. Престао је да видно исказује своја осећања, успешно је прикривао своје мисли и намере. И даље је остао частан, никога није фаворизовао… Након мајчине смрти зближиће се донекле са оцем. Живеће од оцевог богатсва највише у Бечу и потом путовати по Европи заједно са оцем, али чешће сам. Од оца је понешто научио кад је у питању власт, али много више од директих сусрета са владарима других дрзава, угледним породицама, ученим људима. У Бечу је имао прилике да се сретне са Вуком Караџићем, Бранком Радичевићем… Са оцем се слозио у једном: борба за повратак на власт Обреновића. Предност је имао отац, али су сложно радили на томе ослушкујући политичке прилике у Србији и водећи дипломатске разговоре. Његова прва владавина (1839-1942) одисала је несигурношћу, али тада је био сувише млад. На власт је ступио са свега 17 година. Није био пунолетан па је у почетку владало Намесништво. Показале су се у његовим деловањима неке хумане особине, али и да није стасао да се бори са политичким противницима. За време своје друге владавине (1860-1868) постићи ће значајне политичке успехе и надградити културолошки живот Србије. Сам ће доћи до закључка да је у Србији потребна чврста рука која влада. Слично оцу, владао је аутократски иако су постојале званичне институције које су само наизглед ублажавале владавину једног. Његовим дипломатским деловањем у српске руке предати су кључеви Београда. Србија је ослобођена, Турци су исељени…остао је само годишњи порез и симболично присуство турске заставе уз српску. Ко је заправо био млади српски владар са увек помало сетним и меланхоличним изразом очију на данас доступним фотографијама и портретним уметничким делима? Још важније, због чега је тако страдалнички окончана владавина овог заточника српске државотворне мисли и слободе свих балканских народа покушаћемо да расветлимо у оквиру предстојећих разговора на Трибини младих Културног центра Новог Сада.

Догађај је подржан од стране града.