Гостујућe представe у Српском народном позоришту

Гостујућа представа „Чудо у Шаргану“

Српско народно позориште вас позива на извођење гостујуће представе „Чудо у Шаргану“, Љубомира Симовића, у режији Марка Торлаковића, Народног позоришта из Сомбора, у понедељак, 11. децембра у 19:30, на сцени „Пера Добриновић“.

Сомборско Чудо у Шаргану дешава се данас, ту код нас.

Играју: Александра Плескоњић (Иконија), Саша Торлаковић (Госпава), Вања Ненадић (Цмиља), Александар Вучковић (Анђелко), Бранислав Јерковић (Миле), Срђан Алексић (Ставра), Перо Стојанчевић (Просјак), Давид Тасић Даф (Скитница), Ивана В. Јовановић (Јагода), Ервин Хаџимуртезић (Вилотијевић), Марко Марковић (Манојло), Немања Бакић (Танаско).

За редитеља Марка Торлаковића толико извођен Симовићев комад био је изазов да после различитих интерпретација Шаргана понуди, како каже, нешто ново и свеже. „Мислим да је нов толико што га посматрамо из данашње визуре радничке класе. Шта је радничка класа данас и колико је она понижена и на који начин је нама кафана више као последица тешког рада и израбљивања“, каже редитељ Торлаковић.А кафана Шарган стециште је различитих ликова. Ликова које срећемо и препознајемо сваки дан.

Представа траје: 1 сат и педесет минута.

Гостујућа представа „Лепотица Линејна“

Српско народно позориште вас позива на извођење гостујуће представе „Лепотица Линејна“, Мартина Макдоноа, у режији Милоша Јагодића, Крушевачког позоришта и Арт теме Београд, у среду, 13. децембра, у 19:30 на сцени „Пера Добриновић“.

Сјајан текст Макдоне је актуелан, реалан, упечатљив и говори о породичном насиљу, личним слободама и изборима. Креативни тим који је стао иза овог уметничког подухвата, потврђује уметнички интегритет. Предвођен великом и прослављеном глумицом Љиљаном Стјепановић, у улози Мег Фолан, у представи играју два глумцаКрушевачког позоришта:Дејан Тончић и Никола Ракић, у улогама Пата и Реја Дулија и Јелена Стајковац у улози Морин Фолан. Снимљен је и спот за сонг „Реквијем“ који је написао Милан Ђурђевић и изводе „Неверне бебе“, који можете погледати на Yоу Тубе каналу, који је део визуелног и естетског идентитета, који ова представа жели да постави као стандард.

Реч редитеља: „Млада глумица Јелена Стајковац је направила својеврстан подвиг, покренувши копродукцију са Крушевачким позориштем на реализацији комада Мартина Макдоне „Лепотица Линејна“, као први корак у борби за децентрализацију позоришта. Подвиг је, у времену када су позоришта у великој кризи, када се представе великих позоришних кућа скидају са репертоара, а Културни центри по Србији нису често у могућности да финансирају гостовања позоришних представа, стварати позоришну представу у намери да се постави уметнички стандард и докаже да се ипак може, упркос тешким временима, сачувати стуб без кога нам нема сопственог идентитета, јер култура јесте стуб на који се ослања једно друштво“.

Представа траје око сат и тридесет минута.

Женидба на чардаку, тамбурашка комедија по делу „Женидба и удадба“ Ј. Стерије Поповића

Српско народно позориште вас позива на извођење тамбурашке комедије „Женидба на чардаку“, рађене по делу „Женидба и удадба“ Ј. Стерије Поповића, драматизацији Петра Пеције Петровића и по угледу на представу „Женидба и удадба“ Богољуба Браше Крајнова. Адаптација и режија: Драган Остојић, Новосадски Нови Театар и Тамбурашки оркестар „Романса“, у четвртак, 14. децембра, на сцени „Пера Добриновић“ у 19.30.

Играју, певају, глуме и свирају: Југослав Крајнов, Наташа Илин, Љубиша Милишић, Сања Ристић Крајнов / Сања Микитишин, Миљан Давидовић, Данило Нинковић, Никола Поповић, Никола Малетић, Гордон Стопар, Тибор Сабо, Бранимир Јовановић

Из речи редитеља: Стерија је написао Женидбу и удадбу као комедију нарави. Он је то сматрао школом практичне мудрости. Мало смо научили. Није лако све признати. Стерија је писао у славу истине. Петар Пеција Петровић је допунио и прерадио Женидбу и удадбу уносећи слојеве живота и схватања у којима препознајемо виталност, страст ликова. Пеција је писао у славу живота. Наша Женидба је на чардаку. Као метафора времена у коме живимо. Ми смо препознавали наше нарави данас. Преко музике оркестра „Романса“ која нас води кроз војвођански мелос који носи истину времена и радост живота. Преко маштовитих глумаца који откривају дух времена. Ми смо радили у славу игре. Живот је такав какав је. А истину знамо, зар не?

Представа траје око један сат и двадесет минута

Плесна представа Магбет

Српско народно позориште вас позива на извођење плесне представе „Магбет“, по мотивима драме Вилијама Шекспира (Битеф театар Београд и Центар за културу Тиват) у суботу, 16. децембра, на сцени „Пера Добриновић“, у 19.30.

Кореографија: Милош Исаиловић

Плесна представа Битеф денс компаније оставила је публику без даха… Покретом, плесом, мимиком, говором тела плесачи су дочарали причу о властољубљу и болесним амбицијама… Играчи: Милош Исаиловић, Дејан Коларов, Ана Игњатовић-Загорац, Наташа Гвозденовић, Тамара Пјевић, Јелена Булатовић, Миона Петровић и Бранко Митровић.

„У овој плесној поставци, базираној на класичном драмском концепту, Магбет ће бити само идејно полазиште за развој ауторовог виђења савременог света, у контексту атмосфере која влада у овом чувеном Шекспировом делу – то је мрачни свет завере, злочина, психолошких девијација, властољубља, страсти…

Савремено кореографско тумачење Магбета нуди прегршт сценских могућности. Лик Леди Магбет увек је изазивао посебну пажњу, а свакако врло је атрактивна и појава три вештице, које ће, као и сви остали ликови, бити визуелно уклопљене у ванвременски оквир, пружајући публици осећај модерносто, савремености и надасве универзалности Шекспирових идеја.“ Јелена Кајго, уметничка директорка Битеф денс компаније

Представа траје око сат времена

Представа „Док чекамо Годоа“

Српско народно позориште вас позива на извођење представе „Док чекамо Годоа“, по мотивима драме Самјуела Бекета, режија: Вукашин Ранђеловић (Удружење „Отелотворење“ и Академија уметности, Нови Сад, Хуманитарна представа), у четвртак, 21. децембра, на Камерној сцени, са почетком у 20.30.

Играју: Пеђа Марјановић, Аљоша Ђидић, Милош Лазић, Вукашин Ранђеловић, Стефан Бероња.

О представи: један од најзначајнијих драмских текстова 20. века, трагикомедија у два чина, коју је Самјуел Бекет написао 1949, а први пут је постављена 1953. у Театру Бабилон у Паризу. Због своје филозофске садржине, многи ово дело називају мистеријом која је замотана у енигму. Радња се одвија на сеоском друму, крај дрвета, где два главна лика Владимир и Естрагон чекају Годоа. Стављени у ситуацију на коју не могу да утичу, Владимир и Естрагон покушавају да прекрате време радњама које им на први поглед изгледају разумне. Док чекају Годоа, они упознају и мистериозног путника Поца и његовог слугу Срећка. У књижевној критици ово дело је тумачено као мрачна алегорија човекове потраге за смислом. Да ли је ово тумачење тачно и да ли је та потрага за смислом стварно толико мрачна или је само саставни део живота, да ли ће овога пута Годо доћи или не, остаје да откријемо заједно. Представа је настала као мастер рад Пеђе Марјановића на Академији уметности у Новом Саду.

Гостујућа представа „Крила Балкана“

Српско народно позориште вас позива на извођење представе „Крила Балкана“, Милослава Марина (Арт центар „Хлеба и игара“, Стара Пазова) у петак, 29. децембра, на Камерној сцени, са почетком у 20:30.

Редитељ, сценограф, костимограф и тотал дизајнер: Мирослав Бенка.

Лица и глумачка подела: Мирослав Фабри (Отац, уметник из „луткарске породице”), Денеш Галамбош (Син му, четрнаестогодишњак), Марија Радованов (Жена, са завежљајем на леђима), Јана Руман (Девојка, кћи јој, у поодмаклој трудноћи), Наташа Илин (Курва, стицајем околности), Игор Хавран (Музикант), Бранислав Чубрило (Дрипац), Јован Паул (Странац, загледан у земљу својих „давно заборављених предака“).

У представи се користи музика: Bach’s Chaconne for Solo Violin / Интерпретација: Игор Хавран (Part 1/2).

Арт центар „Хлеба и игара“, Стара Пазова, уз подршку Завода за културу војвођанских Словака, Нови Сад, Завода за културу војвођанских Русина, Нови Сад, Завода за културу војвођанских Хрвата, Суботица, Завода за културу војвођанских Мађара, Сента, Националног савета Словака, Нови Сад, Националног савета Рома, Панчево, Покрајинског секретаријата за образовање, прописе, управу и националне мањине, Нови Сад, и Опшина Стара Пазова и Општина Бачки Петровац.