Gostujuće predstave u Srpskom narodnom pozorištu

Gostujuća predstava „Čudo u Šarganu“
Srpsko narodno pozorište vas poziva na izvođenje gostujuće predstave „Čudo u Šarganu“, Ljubomira Simovića, u režiji Marka Torlakovića, Narodnog pozorišta iz Sombora, u ponedeljak, 11. decembra u 19:30, na sceni „Pera Dobrinović“.
Somborsko Čudo u Šarganu dešava se danas, tu kod nas.
Igraju: Aleksandra Pleskonjić (Ikonija), Saša Torlaković (Gospava), Vanja Nenadić (Cmilja), Aleksandar Vučković (Anđelko), Branislav Jerković (Mile), Srđan Aleksić (Stavra), Pero Stojančević (Prosjak), David Tasić Daf (Skitnica), Ivana V. Jovanović (Jagoda), Ervin Hadžimurtezić (Vilotijević), Marko Marković (Manojlo), Nemanja Bakić (Tanasko).
Za reditelja Marka Torlakovića toliko izvođen Simovićev komad bio je izazov da posle različitih interpretacija Šargana ponudi, kako kaže, nešto novo i sveže. „Mislim da je nov toliko što ga posmatramo iz današnje vizure radničke klase. Šta je radnička klasa danas i koliko je ona ponižena i na koji način je nama kafana više kao posledica teškog rada i izrabljivanja“, kaže reditelj Torlaković.A kafana Šargan stecište je različitih likova. Likova koje srećemo i prepoznajemo svaki dan.
Predstava traje: 1 sat i pedeset minuta.
Gostujuća predstava „Lepotica Linejna“
Srpsko narodno pozorište vas poziva na izvođenje gostujuće predstave „Lepotica Linejna“, Martina Makdonoa, u režiji Miloša Jagodića, Kruševačkog pozorišta i Art teme Beograd, u sredu, 13. decembra, u 19:30 na sceni „Pera Dobrinović“.
Sjajan tekst Makdone je aktuelan, realan, upečatljiv i govori o porodičnom nasilju, ličnim slobodama i izborima. Kreativni tim koji je stao iza ovog umetničkog poduhvata, potvrđuje umetnički integritet. Predvođen velikom i proslavljenom glumicom Ljiljanom Stjepanović, u ulozi Meg Folan, u predstavi igraju dva glumcaKruševačkog pozorišta:Dejan Tončić i Nikola Rakić, u ulogama Pata i Reja Dulija i Jelena Stajkovac u ulozi Morin Folan. Snimljen je i spot za song „Rekvijem“ koji je napisao Milan Đurđević i izvode „Neverne bebe“, koji možete pogledati na You Tube kanalu, koji je deo vizuelnog i estetskog identiteta, koji ova predstava želi da postavi kao standard.
Reč reditelja: „Mlada glumica Jelena Stajkovac je napravila svojevrstan podvig, pokrenuvši koprodukciju sa Kruševačkim pozorištem na realizaciji komada Martina Makdone „Lepotica Linejna“, kao prvi korak u borbi za decentralizaciju pozorišta. Podvig je, u vremenu kada su pozorišta u velikoj krizi, kada se predstave velikih pozorišnih kuća skidaju sa repertoara, a Kulturni centri po Srbiji nisu često u mogućnosti da finansiraju gostovanja pozorišnih predstava, stvarati pozorišnu predstavu u nameri da se postavi umetnički standard i dokaže da se ipak može, uprkos teškim vremenima, sačuvati stub bez koga nam nema sopstvenog identiteta, jer kultura jeste stub na koji se oslanja jedno društvo“.
Predstava traje oko sat i trideset minuta.
Ženidba na čardaku, tamburaška komedija po delu „Ženidba i udadba“ J. Sterije Popovića
Srpsko narodno pozorište vas poziva na izvođenje tamburaške komedije „Ženidba na čardaku“, rađene po delu „Ženidba i udadba“ J. Sterije Popovića, dramatizaciji Petra Pecije Petrovića i po ugledu na predstavu „Ženidba i udadba“ Bogoljuba Braše Krajnova. Adaptacija i režija: Dragan Ostojić, Novosadski Novi Teatar i Tamburaški orkestar „Romansa“, u četvrtak, 14. decembra, na sceni „Pera Dobrinović“ u 19.30.
Igraju, pevaju, glume i sviraju: Jugoslav Krajnov, Nataša Ilin, Ljubiša Milišić, Sanja Ristić Krajnov / Sanja Mikitišin, Miljan Davidović, Danilo Ninković, Nikola Popović, Nikola Maletić, Gordon Stopar, Tibor Sabo, Branimir Jovanović
Iz reči reditelja: Sterija je napisao Ženidbu i udadbu kao komediju naravi. On je to smatrao školom praktične mudrosti. Malo smo naučili. Nije lako sve priznati. Sterija je pisao u slavu istine. Petar Pecija Petrović je dopunio i preradio Ženidbu i udadbu unoseći slojeve života i shvatanja u kojima prepoznajemo vitalnost, strast likova. Pecija je pisao u slavu života. Naša Ženidba je na čardaku. Kao metafora vremena u kome živimo. Mi smo prepoznavali naše naravi danas. Preko muzike orkestra „Romansa“ koja nas vodi kroz vojvođanski melos koji nosi istinu vremena i radost života. Preko maštovitih glumaca koji otkrivaju duh vremena. Mi smo radili u slavu igre. Život je takav kakav je. A istinu znamo, zar ne?
Predstava traje oko jedan sat i dvadeset minuta
Plesna predstava Magbet
Srpsko narodno pozorište vas poziva na izvođenje plesne predstave „Magbet“, po motivima drame Vilijama Šekspira (Bitef teatar Beograd i Centar za kulturu Tivat) u subotu, 16. decembra, na sceni „Pera Dobrinović“, u 19.30.
Koreografija: Miloš Isailović
Plesna predstava Bitef dens kompanije ostavila je publiku bez daha… Pokretom, plesom, mimikom, govorom tela plesači su dočarali priču o vlastoljublju i bolesnim ambicijama… Igrači: Miloš Isailović, Dejan Kolarov, Ana Ignjatović-Zagorac, Nataša Gvozdenović, Tamara Pjević, Jelena Bulatović, Miona Petrović i Branko Mitrović.
„U ovoj plesnoj postavci, baziranoj na klasičnom dramskom konceptu, Magbet će biti samo idejno polazište za razvoj autorovog viđenja savremenog sveta, u kontekstu atmosfere koja vlada u ovom čuvenom Šekspirovom delu – to je mračni svet zavere, zločina, psiholoških devijacija, vlastoljublja, strasti…
Savremeno koreografsko tumačenje Magbeta nudi pregršt scenskih mogućnosti. Lik Ledi Magbet uvek je izazivao posebnu pažnju, a svakako vrlo je atraktivna i pojava tri veštice, koje će, kao i svi ostali likovi, biti vizuelno uklopljene u vanvremenski okvir, pružajući publici osećaj modernosto, savremenosti i nadasve univerzalnosti Šekspirovih ideja.“ Jelena Kajgo, umetnička direktorka Bitef dens kompanije
Predstava traje oko sat vremena
Predstava „Dok čekamo Godoa“
Srpsko narodno pozorište vas poziva na izvođenje predstave „Dok čekamo Godoa“, po motivima drame Samjuela Beketa, režija: Vukašin Ranđelović (Udruženje „Otelotvorenje“ i Akademija umetnosti, Novi Sad, Humanitarna predstava), u četvrtak, 21. decembra, na Kamernoj sceni, sa početkom u 20.30.
Igraju: Peđa Marjanović, Aljoša Đidić, Miloš Lazić, Vukašin Ranđelović, Stefan Beronja.
O predstavi: jedan od najznačajnijih dramskih tekstova 20. veka, tragikomedija u dva čina, koju je Samjuel Beket napisao 1949, a prvi put je postavljena 1953. u Teatru Babilon u Parizu. Zbog svoje filozofske sadržine, mnogi ovo delo nazivaju misterijom koja je zamotana u enigmu. Radnja se odvija na seoskom drumu, kraj drveta, gde dva glavna lika Vladimir i Estragon čekaju Godoa. Stavljeni u situaciju na koju ne mogu da utiču, Vladimir i Estragon pokušavaju da prekrate vreme radnjama koje im na prvi pogled izgledaju razumne. Dok čekaju Godoa, oni upoznaju i misterioznog putnika Poca i njegovog slugu Srećka. U književnoj kritici ovo delo je tumačeno kao mračna alegorija čovekove potrage za smislom. Da li je ovo tumačenje tačno i da li je ta potraga za smislom stvarno toliko mračna ili je samo sastavni deo života, da li će ovoga puta Godo doći ili ne, ostaje da otkrijemo zajedno. Predstava je nastala kao master rad Peđe Marjanovića na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.
Gostujuća predstava „Krila Balkana“
Srpsko narodno pozorište vas poziva na izvođenje predstave „Krila Balkana“, Miloslava Marina (Art centar „Hleba i igara“, Stara Pazova) u petak, 29. decembra, na Kamernoj sceni, sa početkom u 20:30.
Reditelj, scenograf, kostimograf i total dizajner: Miroslav Benka.
Lica i glumačka podela: Miroslav Fabri (Otac, umetnik iz „lutkarske porodice”), Deneš Galamboš (Sin mu, četrnaestogodišnjak), Marija Radovanov (Žena, sa zavežljajem na leđima), Jana Ruman (Devojka, kći joj, u poodmakloj trudnoći), Nataša Ilin (Kurva, sticajem okolnosti), Igor Havran (Muzikant), Branislav Čubrilo (Dripac), Jovan Paul (Stranac, zagledan u zemlju svojih „davno zaboravljenih predaka“).
U predstavi se koristi muzika: Bach’s Chaconne for Solo Violin / Interpretacija: Igor Havran (Part 1/2).
Art centar „Hleba i igara“, Stara Pazova, uz podršku Zavoda za kulturu vojvođanskih Slovaka, Novi Sad, Zavoda za kulturu vojvođanskih Rusina, Novi Sad, Zavoda za kulturu vojvođanskih Hrvata, Subotica, Zavoda za kulturu vojvođanskih Mađara, Senta, Nacionalnog saveta Slovaka, Novi Sad, Nacionalnog saveta Roma, Pančevo, Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine, Novi Sad, i Opšina Stara Pazova i Opština Bački Petrovac.