OBELEŽEN JUBILEJ – 95. GODINA ARHIVA VOJVODINE

Na Međunarodni dan arhiva, danas je svečano obeležen i veliki jubilej – 95. godina Arhiva Vojvodine. U okviru programa predstavlјeni su monografsko izdanje i istoimena tematska izložba arhivskih dokumenata Arhiva Vojvodine ''Dr Dimitrije Kirilović. Arhivist, bibliotekar i naučni radnik. Život u službi zaštite kulturne baštine Vojvodine''. Događaju su prisustvovali predstavnici ustanova kulture, Vojske Srbije, kao i Grada, Republike i Pokrajine.

- Čestitam ovaj značajan jubilej ustanovi posvećenoj očuvanju identiteta naše države. Drago mi je što ga zajedno proslavlјamo, da pokažemo odnos prema velikoj riznici važnih dokumenata koji su svojevrsan ''DNK kod'' našeg naroda. Ljudi ovde decenijama predano rade kao iskreni čuvari istine. To je posebno važno zbog svih onih koji nastoje da vrše reviziju i da falsifikuju određene istorijske narative, jer ne smemo dozvoliti da buduće generacije stasavaju na neistinitim podacima. Pre godinu dana svi smo malo zastali i imali smo vremena  da se zapitamo kuda idemo i šta nas čeka u budućnosti, a da bi budućnost bila manje neizvesna moramo razumeti prošlost. To možemo zahvalјujući ustanovama kao što je Arhiv Vojvodine – naglasio je gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević i zahvalio se direktoru Nebojši Kuzmanoviću na popularizaciji bogate riznice arhivske građe.

Direktor Arhiva Vojvodine ocenio je da je ovako veliki jubilej ustanove od nacionalnog značaja prava retkost na ovim prostorima.

- Ovde se nalazi preko 45 miliona dokumenata. Naš najstariji dokument datira iz 12. veka, a raspolažemo hilјadama onih koji su veoma potrebni i korisni. Građa Arhiva svedoči i o stradanju lјudi na ovim prostorima, pre svega Jevreja, Srba i Roma, u Drugom svetskom ratu, i tu originalanu arhivsku građu obznanili smo poslednjih godina – istakao je Nebojša Kuzmanović.

Zgrada Arhiva je površine 4500 metara kvadratnih, polovinu od toga čine depoi. Tu su galerijski prostor, čitaonica kroz koju je prošlo više od 6000 naučnih i stručnih radnika, biblioteka sa 15000 bibliografskih jedinica, nova moderna laboratorija za lečenje građe i konzervaciju, računarski centar sa skenerima i storidžima za čuvanje podataka, kao i 9000 metara građe sa milionima stranica.