Predavanje iz programa Prvi svetski rat i ujedinjenje 

Срдачно Вас позивамо на предавањa из програма Први светски рат и уједињење

1.       Предавање: Велика народна скупштина у Новом Саду 1918. године. Предавање ће се одржати у петак, 24. новембра 2017. године, у 12 часова у Свечаној сали Матице српске.
Предавач: Проф. др Мира Радојевић, Филозофски факултет у Београду
Поздравна реч: Проф. др Ђорђе Ђурић, генерални секретар Матице српске

2.       Предавање: О правној природи Прводецембарског акта 1918. године о стварању Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Предавање ће се одржати у четвртак 30. новембра, 2017. године у 12 часова у Свечаној сали Матице српске.
Предавач: Проф. др Љубомирка Кркљуш
Поздравна реч: Проф. др Ђорђе Ђурић, генерални секретар Матице српске

 

О правној природи Прводецембарског акта 1918. године о стварању Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца

 

Прводецембарским актом 1918. године настала је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. Да би се одредила правна природа тог акта неопходно је утврђивање карактера субјеката који су у њему учествовали: Краљевине Србије и тзв. Државе Словенаца, Хрвата и Срба, раз­матрање до­га­ђа­ја ко­ји су не­по­сред­но прет­хо­ди­ли ‒ присаједињења Баната, Бачке,  Барање и Срема Краљевини Србији, 24. и 25. новембра и Црне Горе 26. новембра 1918. године. Уједињење аустроугарских југословенских земаља са Србијом је у државноправном погледу сложенији проблем, с обзиром на њихов различит положај у склопу Аустроугарске и легитимност аспирација Народног вијећа Словенаца, Хрвата и Срба на представљање свих хабзбуршких југословенских земаља, а посебно Баната, Бачке и Барање. У зависности од схватања о државности Државе Словенаца, Хрвата и Срба и правни и политички основи и природа Прводецембарског акта могу се различито тумачити.
Мишљења најистакнутијих савремених правника и потоњих правних историчара о овом проблему била су различита, најчешће политички мотивисана,  настала под утицајем све дубљих националних противречности ‒ једни су сматрали да се радило у уједињењу двају равноправних чинилаца, чиме је створена сасвим нова држава, док су други у Прводецембарском акту видели само један политички чин присаједињења аустроугарских југословенских земаља Краљевини Србији, која је, мада проширена, у међународноправном погледу остала стара држава.