KUSTOSKA VOĐENJA KROZ STALNU POSTAVKU HRONOLOGIJA SRPSKE UMETNOSTI

U subotu i nedelju 16. i 17. novembar, od 13.00 i 17.00 časova biće održana kustoska vođenja kroz stalnu postavku Hronologija srpske umetnosti. Posetioce će voditi: dr Aleksandra Čelovski i Ivana Janjić, kustoskinje.

Srpska kultura XVIII veka neraskidivo je vezana za religioznu umetnost kao simbol verskog identiteta, dok su na srpsku umetnost u XIX veku uticale okolnosti određene životom srpskog naroda u okvirima Habzburške monarhije i Osmanskog carstva. To je period obeležen oslobodilačkom borbom, težnjom ka ujedinjenju srpskog naroda i formiranjem samostalne države. Tokom XIX veka novoformirano srpsko građanstvo, evropeizirano i finansijski osnaženo, postalo je nosilac društvenih promena i naručilac umetničkih dela. Umetnici su usvajali nove ideje iz evropskog slikarstva tokom školovanja na likovnim akademijama u Beču i Minhenu. Tokom XX veka srpska umetnost se razvijala u snažnom dijalogu između evropske modernosti i lokalnih osobenosti. Umetnost aktivno beleži sliku društva koje se menja, često ga oštro kritikujući. Početkom XX veka Beč, Minhen, Budimpešta i Prag smenjuje Pariz kao vodeći centar i uporište novih generacija srpskih umetnika koje prihvataju i promišljaju ideje impresionizma, ekspresionizma, kubizma, različite avangardne tendencije, te koncept povratka redu i težnje ka apstraktnom izrazu. Kako je tekao razvoj srpske likovne umetnosti i koje su to umetničke pojave koje je određuju? Krenite na umetničko putovanje kroz modul Hronologija srpske umetnosti i upoznajte se zografskim ikonama, grafikama, slikama, crtežima i skulpturama iz epoha baroka, klasicizma, romantizma, realizma i modernizma.

Izložba Molitva kao Milosrđe. Alfons Muha i Predrag Đaković produžena je do nedelje, 24. novembra.