Tribine u Klubu "Tribina mladih" Kulturnog centra Novog Sada

Tribina „Srbija i Izrael, prvih 70 godina“ biće održana u ponedeljak, 30. jula u 18 časova u Klubu „Tribina mladih“ Kulturnog centra Novog Sada. Autor i predavač je Nemanja Starović. Međudržavni odnosi Srbije i Izraela nadovezuju se na duge istorijske veze Srba i Jevreja, a najbolje se ogledaju kroz biografije znamenitih Jevreja koji su odigrali važnu ulogu u zasnivanju moderne srpske državnosti, te njenom političkom i društvenom razvoju, kao i Jevreja koji su, ponikavši sa balkanskih prostora, ostavili neizbrisiv trag u istoriji Izraela. Odnosi Srbije i Izraela se danas nalaze na veoma visokom nivou, a na tribini ćemo analizirati uspone i padove koji su obeležili međudržavne odnose u poslednjih 70 godina. 

 

 

 

Tribina „25. mart 1941. godine – slučaj kneza Pavla Karađorđevića“ biće održana u ponedeljak, 30. jula u 19 časova u Klubu „Tribina mladih“ Kulturnog centra Novog Sada. Autor i predavač je Milovan Balaban, istoričar. Logika politike koja je dovela do pristupanja Trojnom paktu 25. marta 1941. godine (istina pod mnogo povoljnijim uslovima nego što su to mogle sebi da priušte zemlje u našem okruženju) uvek je aktuelna tema u srpskoj istoriografiji, ali i drugim oblicima saznanja, uključujući i duhovni pogled na svet, gde se ovo opredeljenje sagledava kroz duhovnu vertikalu naroda rasuđujući koliko je ono u skladu sa zavetnim opredeljenjem, odnosno kosovskim predanjem, ali i koliko je ono u duhu racionalnog sagledavanja tadašnje aktuelne strateške situacije u kojoj je bila tada gotovo bespomoćna Jugoslavija. I danas je ova tema savremena, kako zbog geopolitičke datosti u kojoj se Srbija nalazi, tako i usled egzistencijalnih i univerzalnih odgovora, ali i putokaza koje oni nude jednom narodu. Na tribini će biti obrađeni interdisciplinarno aspekti ovoga događaja. Strateške smernice politike kneza Pavla, reagovanje saveznika, pogotovo Britanije, na tadašnje svetske izazove i njen odnos naročito prema Jugoslaviji i samom jugoslovenskom vladaru. Takođe, na tribini će pokušati da se objasni sama ličnost kneza Pavla, njegov odnos prema Britaniji, ali i prema sopstvenom narodu, kao i narodima koji su bili u jugoslovenskoj državi. Sve ovo je neophodno za analizu i rasuđivanje u cilju shvatanja unutrašnje i spoljne politike kneza i zaključaka o njenoj valjanosti. Isto tako, pokušaće se dati i odgovor da li je u pitanju politika koja korespondira sa narodnom istorijom, duhovnošću i etikom, pa samim tim i afirmacijom vekovnog narodnog opredeljenja, ili je logika koja je vodila kneza Pavla i njegove saradnike u raskolu sa prethodno navedenim. Takođe, biće obrađeno koliko je delatnost kneza Pavla, britanskog đaka, bila plod racionalne procene opasnosti koje su se nadvile nad zemljom, te je zbog toga možda predstavljala razuman put i pokušaj razumnog zaklona od rata kako bi se narod sačuvao od stradanja koje je svakako donosio rat. O ovoj temi mišljenja su oprečna. Ona i danas dele narod, kao i njegove elitne predstavnike. No, ovaj događaj je potrebno razumeti i o njemu neprestano rasuđivati jer je on reprezent čestih izbora kroz istoriju koja su Srbima bila nametana, pa čak usled toga postala i narodni usud. Otud se o ovoj temi može reći uvek nešto novo i time doprineti rasvetljavanju duha 25. marta 1941. godine, kao što se proučavanjem ovog datuma i događaja može doprineti pravilnijem rešavanju aktuelnih dilema što naciju čini spremnijom da odgovori savremenim izazovima i iskušenjima. 

 

 

 

Tribina “Politička modernizacija Srbije – pseudoliberalizam Jovana Ristića, prividi političkih reformi”, biće održana u utorak, 31. jula u 18 časova u Klubu „Tribina mladih“ Kulturnog centra Novog Sada. Autor i predavač je prof. dr Ljubiša Despotović. Na predavanju će biti obrađen period vlasti Jovana Ristića. Valja napomenuti da se u literaturi o tom vremenu, a naročito kada je u pitanju Liberalna stranka, pravi jasna razlika, između Svetoandrejskih liberala i onih liberala koje je u doba namesništva oko sebe okupio Jovan Ristić. Liberali su od 1868. godine, pod snažnim uticajem Ristića, zauzeli jedan sasvim konzervativan politički stav, i po oceni Dragoslava Jankovića, imali malo dodirnih tačaka sa po njemu istinskim liberalima, liberalima okupljenim oko Svetoandrejske skupštine. Nema ni malo sumnje da je jedan od glavnih razloga tome bio upravo politički učinak Jovana Ristića. Međutim, valja se još jednom podsetiti da liberalna grupa koja je vodila glavnu reč na Svetoandrejskoj skupštini nije predstavljala maticu, kasnije formirane, Liberalne stranke o kojoj je ovde reč, da Jovan Ristić, koji je bio osnivač i vođa Liberalne stranke, na Svetoandrejskoj skupštini nije bio u grupi svetoandrejskih liberala, i da su pravi liberali, oni koji su se istakli kao prvaci na Svetoandrejskoj skupštini, samo pojedinačno i iz raznih motiva, odnosno u različitim okolnostima prilazili kasnije, posle 1868., Ristiću koji je uzurpirao za sebe naziv liberala, a za svoju grupaciju kasnije ime Liberalne stranke. I nema sumnje da se program Ristićevih liberala bitno i suštinski razlikovao od odlučnog i pravog programa svetoandrejaca.